Нове књиге

Зидни календар Православне епархије врањске за 2009. годину

У издању Православне епархије врањске, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа врањског Господина Пахомија изашао је из штампе зидни календар за 2009. годину који је посвећен Оцу Јустину Поповићу поводом 30-годишњице од његовог упокојења 1979. године.

Календар је, као и до сада, посебно дизајниран и опремљен, фотографијама из живота Оца Јустина Поповића од његове породице па све до његовог упокојења. Осим породичних и личних фотографија (кориштених из фотодокументације манастира Ћелије, коме се овим путем захваљујемо) у календару се налазе и фотографије: обновљене куће Оца Јустина Поповића у Врању, Саборни храм Свете Тројице у Врању у коме је крштен Отац Јустин Поповић, манастир Светог Прохора Пчињског у коме је боравио као монах и манастир Ћелије код Ваљева у коме је Отац Јустин Поповић провео највећи део свог живота.

Свети Теофан Затворник: ПРАВОСЛАВЉЕ И НАУКА, Зборник мисли и поука - Манастир Подмаине

Збор­ник са­др­жи ми­сли, по­у­ке и из­ре­ке, при­ку­пље­не из ра­до­ва, про­по­ве­ди и пи­са­ма све­тог Те­о­фа­на За­твор­ни­ка, по­све­ће­не раз­ма­тра­њу уза­јам­ног од­но­са ве­ре и зна­ња, те­ме ко­ја је са пра­во­слав­не тач­ке гле­ди­шта сло­же­на, за­о­штре­на и увек ак­ту­ел­на.

Са­ста­вљач се тру­дио, ко­ли­ко је мо­гао, да ис­пу­ни же­ље све­тог Те­о­фа­на из­ву­че­не из ње­го­вих пи­са­ма и пред­ста­вље­не у пред­го­во­ру ауто­ра.

На­у­ка и ве­ра ни­су одво­је­не

Хри­шћан­ска на­че­ла су ван сва­ке сум­ње исти­ни­та и за­то их не сум­ња­ју­ћи по­ста­ви као оп­ште ме­ри­ло исти­не. Код нас је нај­о­па­сни­ја за­блу­да то што се на­у­ке пре­зен­ту­ју уз пот­пу­но за­не­ма­ри­ва­ње пра­ве ве­ре, до­зво­ља­ва­ју­ћи се­би сло­бо­ду, чак и лаж, у прет­по­став­ци да су ве­ра и на­у­ка две пот­пу­но одво­је­не обла­сти. Дух је у нас је­дан и он при­хва­та на­у­ку и на­па­ја се ње­ним на­че­ли­ма, као што и ве­ру при­ма и би­ва њо­ме про­жет. Ка­ко је, пак, мо­гу­ће да ве­ра и на­у­ка не до­ђу у по­во­љан или не­по­во­љан до­дир? А при то­ме је и област исти­не јед­на. За­што он­да тр­па­ти у гла­ву то што ни­је из ове обла­сти или са чим је не­мо­гу­ће по­ја­ви­ти се у ње­ном све­тлом дво­ру.

Нови број Каленића - часописа Епархије шумадијске

После прошлог броја Каленића, који је био посвећен великом свештеном јубилеју, шестогодишњици заснивања манастира Каленића, у којем су, између осталог, објављени и неки радови са научног скупа (организатори САНУ и Шумадијска епархија) поводом значајне годишњице (епископа шумадијског Јована, академика Јованке Калић, историчарке уметности Јелене Ердељан), редакција овог црквеног часописа припремила је шести број за ову годину. Тема уводних богословских текстова у сагласности је са календаром, везана је за рођење Господа Исуса Христа, односно за питање обожења човека. Аутор је архимандрит Григорије, игуман светогорског манастира Григоријата. Први пут на наш језик преведена су ауторизована предавања у Грчкој овог угледног теолога (Значај Богородице у обожењу човека; Црква, простор обожења човека). Преводилац је јереј Драган Поповић.

„Свевиђе" часопис Епархије будимљанско-никшићке, број 48

ИЗ ШТАМПЕ ЈЕ ИЗАШАО НОВИ БРОЈ "СВЕВИЂА" ЛИСТА ЕПАРХИЈЕ БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКЕ - БР. 48

У овом броју: ВЕДРИ ЧОВЈЕКОЉУБАЦ ЈЕВАНЂЕЛСКЕ ДУХОВНОСТИ, Свети Сабор Српске Православне Цркве САОПШТЕЊЕ, Епископ Јоаникије (Мићовић) ЧИТАЈУЋИ ПСАЛТИР, Архимандрит др Јустин (Поповић) СВЕТОСАВСКО СВЕШТЕНСТВО И ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ, А. И. Осипов РЕЛИГИЈА, ФИЛОСОФИЈА, НАУКА, НА ПРАГУ III МИЛЕНИЈУМА, Александар Вујовић „ХИМНА ЉУБАВИ" СВ. АПОСТОЛА ПАВЛА, Предраг Лутовац, Славиша Губеринић СИМБОЛ НЕУНИШТИВОСТИ, Милисав Лутовац ЕТНО-БИОЛОШКИ ПРОЦЕСИ, Сенка Чоловић КОСОВКА МАЈКА ИЗ НИКШИЋА, Дани Његошеви ЊЕГОШ КАО ИЗВОР И ОСЛОНАЦ ПЈЕСНИЦИ ЊЕГОШУ, Гаро Јовановић СВЕТИ САВА СА ПУТНИЧКИМ ШТАПОМ, Милутин Мићовић ФИКТИОН, Интервју СКУЛПТУРА ЈЕ КАО ЖИВО БИЋЕ, Подсјећања СРБИ И ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ, ЉЕТОПИС

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Часопис Епархије далматинске "Крка" бр. 32

Садржај: Рождество Христово; Јединство Цркве је нераскидиво повезано са њеном мисијом; Беседа о светом првомученику Стефану; Житије светог Максима; Прва појава динарских Cpba у северној Далмацији; Писмо о Светогорским оцима; Правда (Владан Десница); Вијести из Епархије; Приложници

Издвајамо - Ларс Тунберг: Житије светог Максима

До сада смо о Максимовом личном животу говорили на прилично посредан начин. То смо смишљено чинили, јер би било погрешно да његово житије посматрамо само као издвојено приказивање његове личности. Максим је у великој мери прави представник свога времена, те једини исправни историјски приступ проучавању његовог живота јесте преко политичких и богословских расправа тога доба. Са друге стране, то не значи да је он био само жртва, пасивни посматрач у целом случају. Управо у односу на сукобе његовог времена, он се у историји појављује као личност која је у основи мотивисана својим богословским уверењима. Због тога треба да се потрудимо да скицирамо његово житије у складу са његовим унутрашњим настројењем.